На централном градском тргу у Смедереву данас је обележен Дан ослобођења града у Првом светском рату.
Парастос код Споменика палим борцима у Великом рату обавили су свештеници Српске православне Црквене општине смедеревске, а након интонирања химне и минута ћутања, венце су положили: представници Гарнизона Војске Србије из Пожаревца, града Смедерева, Удружења потомака ратника 1912-1918.године из Смедерева и Ковина, Градског одбора СПС и СУБНОР-а.
Казивањем својих стихова окупљеним грађанима, на комеморативном скупу, обратила се песникиња Мирослава Цветковић, а потом и Бранко Милановић, председник градског Удружења потомака ратника 1912-1918. године.
„ Пре 105. година на овом месту, 30. октобра 1918. године или по старом календару 17. октобра, са звоника наше цркве око 11 часова чула су се звона која су најавила слободу Смедереву и крај Великог рата који је у нашем сећању остао упамћен по бројним жртвама и страдањима“-подсетио је Милановић.
Мање је познато да је град због близине границе са Аустроугарском и дејствовања њене артиљерије са бродова пре свих доста трпео. Упркос јачем отпору исказаном у Великом Митровданском боју 1914. године, Смедерево је потпуно поробљено у новембру наредне године. У логоре Аустроугарске одведено је више од 2000 Смедереваца који су служили као радна снага и као кулаци, али након пробоја Солунског фронта 1918. године српска и француска војска, а пре свега Прва српска армија, лево крило Коњичке дивизије, потпомогнуто Моравском дивизијом успева да 27. октобра ослободи Смедеревску Паланку и Велику Плану. После тога 28. и 29. октобра водиле су се одлучујуће борбе од Лозовика до Радинца. Под командом мајора Душана Додића Смедерево је ослобођено 30.октобра, чуло се између осталог на данашњем комеморативном окупљању.
Споменик на који су положени венци, поводом обележавања Дана ослобођења Смедерева у Првом светском рату подигнут је и освештан 1. децембра 1926.године, на дан проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док највише података о ослобађању Смедерева у Првом светском рату чува ратни дневник мајора Душана Додића.